Danas je dan jedne izuzetne žene koja je svojim autentičnim životom, plemenitošću, predanošću i nesebičnim delima, posvećenošću bezrezervnom davanju, utrla put Ljubavi i Svetlosti u svetu. U srpskom narodu je poznata kao Blaga, Blažena Marija, a istorijsko-hrišćanski kao Marija Magdalena. Rođena je pre dva milenijuma u predelima gorske Sirije, oko grada Magdale, po kome je i dobila prezime koje je slavno pronela kroz istoriju. Predanje kaže da je u mladosti bila grešnica, koju je Isus Hristos izbavio od kamenovanja i linča. Predanje kaže i da je prepoznajući u Isusu Božansku ljubav i Božansko svetlo izbavljenja i spasa postala njegova omiljena učenica, hodočasnik na duhovnom putu hrišćanstva, a zatim i apostol, ravnopravna svim ostalim apostolima. Predanje kaže i da je njena tuga, bol i patnja kao žene i hrišćanke, pod raspetim Hristom na Golgoti bila tolika, da je „parala nebo“ i čula se svuda. Prema Jevanđeljima, posle Vaskrsenja, Gospod joj se više puta javio. Predanje tvrdi da je, po Vaskrsenju Isusa Hrista, posetila i Rim i da je caru Tiberiju darovala crveno bojeno jaje i pozdravila ga rečima: „Hristos Vaskrse!“. Zato se veruje da je običaj farbanja vaskršnjih jaja vezan za nju i taj hrabri, predani, opraštajući događaj. Za nju kažu da je bila istinita u svojoj veri i dosledna putu Ljubavi i Svetlosti koju je prepoznala u Isusu Hristu. Da je uvek prema svakome bila dobronamerna, saosećajna, razumevajuća i podržavajuća. Njen život je bio čudesna priča žene posvećene deci, drugim ženama i nemoćnima. Taj put duhovno-materijalnog života, rada i razvoja je kroz istoriju civilizacije ostao upamćen kao Magdalenski put. Život je završila u dubokoj starosti, mirno u Efesu, a njene svete mošti kasnije su prenete u Carigrad. Jevanđelje, hrišćanski svici i tekstovi, istorijski zapisi mnogo toga kažu o njoj i njenom život. Zbog toga je ona postala jedna od najzagonetnijih i najkontroverznijih istorijskih ličnosti u poslednjih dve hiljade godina. Činjenica je da je u istoriji hrišćanstva zbog svog života, ljubavi i vere prema Isusu Hristu, bila više osporavana, nipodaštavana, unižavana, a njena dela umanjivana, nego priznata i glorifikovana kao ostali apostoli. No, činjenica je i da se sredinom XX veka, tadašnji aktuelni Papa javno izvinio za svu hrišćansku, istorijsku i moralnu nepravdu koja joj je naneta do tada, javno priznavši njen status, život, značaj i apostolsku ravnopravnost. Danas znamo da je ta predivna, saosećajna žena istinski prepoznajući put Ljubavi i Svetlosti, prihvatajući sebe i sve što život nosi, hrabro koračala kroz svoj život. Verujući sebi i svojim izborima, autentično je živela. Takođe bismo s pravom mogli da kažemo da se Marija Magdalena svojom ličnošću, stavovima, načelima koje je imala, izborila za svoje pravo na život, ljubav i slobodu izbora i mišljenja. Njen život, iako okončan tamo negde u Efesu pre dve hiljade godina, nastavio je autentično da živi kroz njena dela, načela, izbore i Ljubav koju je nesebično podelila kroz prostor-vreme sa svima nama.
Tekst: Lucija Selaković Labat
