Fruškogorska Bogorodica

„Sredinom devedesetih, znao sam da moram da odem na hodočašće, na Atos u Hilandar, i da će to biti put mog praštanja, prihvatanja i pročišćenja. Dve godine sam se molio, razmišljao i ozbiljno duhovno spremao za moj susret sa sobom i svetinjama. Nebo mi je bilo jedini saveznik. Na Atos sam otišao 1996. godine. Božanske Svetlosti su prepoznale moju ideju, ljubav i veliki „žar” za daljim duhovnim pročišćenjem i radom, i bogato su me nagradile. To je bila moja prva lekcija na ovom hodočašću: Bog, Božanska Svetlost uvek pomaže čoveku i daje mu nadahnuća ako je ideja čista, jasna, nemanipulativna, dobronamerna, puna ljubavi prema sebi i okruženju. Moje hodočašće je bilo prepuno ovakvih i sličnih naravučenija. Jednom sam preživeo pravu katarzu pred hilandarskom ikonom Bogorodice „Trojeručice”. Bio sam u dubokoj, predanoj molitvi pred njom u svečulnom stanju svesti. Gušio me je plač, ridanje i jecaji. Suze su nekontrolisano tekle, a sa mene je lio neki čudan znoj. To je bilo neverovatno čišćenje. Očišćenje i pročišćenje duha, duše i tela. Odjednom, kako je počelo, tako je sve prestalo, izgledalo je kao da se ništa nije dogodilo. Osećao sam se oslobođenim, preporođenim i svojim. Tu pred Majkom Božjom raspao sam se kao čovek, a rodio kao Biće. Ovo je, takođe, bila jedna velika lekcija za mene: dok čovek ne prođe kroz pravo očišćenje tj. pročišćenje duha, duše i tela, nema daljeg duhovno–materijalnog puta i razvoja. Te noći sam dobio i napisao molitvu i napokon, posle silnih godina, spavao spokojno i mirno. Sledećeg jutra, posle jutarnje službe, dok je polako svitalo, zadržao sam se opet pred ikonom Bogorodice „Trojeručice” i kao zahvalnost za ljubav, pomoć i veru u mene, pročitao svoju molitvu.

 

Tog momenta se iz njenih očiju pojavila Svetlost i u njoj zavet, da upravo meni, daje blagoslov i obavezu da treba da je ikonopišem, ali na neki drugi, neuobičajeni način koji će mi saopštiti kad dođe vreme. Od tada je prošlo čitavih sedam godina mog predanog duhovno-materijalnog rada na sebi. Iz svečulnog stanja svesti, primenom ekstrasenzorne analitike, dobijao sam molitve i principe kako da sebe podignem na potreban nivo duhovno-zanatskog, kako da dođem do pravog lika Bogorodice i Hrista, kao i koje materijale da koristim, kada i na koji način da to radim. Tokom tih sedam godina život mi se potpuno promenio, postao sam duhovna alatka u rukama Svetlosti. Moje biće je počelo na nov način da živi i radi. Obilazio sam mnoge manastire, boravio na svim svetim gorama i živeo skoro monaški život. Period ikonopisanja i oživljavanja Fruškogorske Bogorodice mi je prošao kao u transu. Sve vreme sam bio u svečulnom stanju svesti, a moju ruku je vodila direktno Božanska svetlost. Rezultat takvog mog duhovnog stvaranja iz Svetlosti i u Svetlosti je ikona Fruškogorske Bogorodice koja se danas može videti u crkvi Sv. apostola Pavla u Petrovaradinu i u kapeli koju sam specijalno napravio za nju.“ „Ikonu Fruškogorske Bogorodice sam završio 09.06.2004. godine. Dana 24.05.2006, ikona je zvanično prenešena iz mog prostora SVAR-3 na svetoj Fruškoj gori u kapelu pri crkvi Sv. apostola Pavla u Petrovaradinu. 13.07.2006. je Njegovo preosveštenstvo vladika Vasilije sa protonamesnikom Božom Soviljem osveštao kapelu i ikonu Fruškogorske Bogorodice. Ono što je važno, a brzo se pokazalo u narodu: Fruškogorska Bogorodica se pojavljivala, „javljala” ljudima i upečatljivo i jako činodejstvovala na sve i svakoga u svom okruženju. Danas je prisutna velika sabornost oko Fruškogorske Bogorodice, u crkvi Sv. apostola Pavla u Petrovaradinu. Vremenom su je proglasili za čudotvornu i isceljujuću. Dana 4.12.2013, na veliki crkveni praznik Vavedenje Presvete Bogorodice, na radost svih ljudi koji su sabrani oko nje, unešena je u crkvu Sv. apostola Pavla i zvanično je proglašena zaštitnicom ovih prostora i svete Fruške Gore. A dan 4. decembar je proglašen i za dan Fruškogorske Bogorodice. Uz blagoslov su izgrađene još tri kapele posvećene Fruškogorskoj Bogorodici i pomenutim svetiteljima, a na radost narodu. Jedna kapela, od sibirskog ariša, je u Petrovaradinu u porti crkve Sv. apostola Pavla, u neposrednoj blizini prethodno izgrađene kapele posvećene Fruškogorskoj Bogorodici. Druga je u podhomolju, a treća na Zlatiboru. Sve tri nove kapele su izgrađene od drveta, onako kako se nekada u pravoslavnoj tradiciji gradilo. Za sve to vreme mog duhovnog sazrevanja i rada, sazrevale su i misli, ideje, molitve, Svetlosti i sam rad. Sam lik Fruškogorske Bogorodice se menjao i sazrevao, dobijao na punoći, izražajnosti i lepoti. U svakoj kapeli je ista ikona Fruškogorske Bogorodice, ali različito prikazana. Svaka ikona nosi pečat, energiju i Svetlosti podneblja i naroda gde je kapela izgrađena. Svaka priča svoju priču, poručuje, podučava, sluša nas i čuje i svojom ljubavlju harmonizuje, naštimava, neguje i nadkriljuje. Čitav projekat kapela je uz Božji blagoslov završen krajem 2014.” – iz neobjavljenih rukopisa Lucije Selaković Labat