Neiskorišćeni Genetski Nasledni Potencijali kod čoveka

Realan svet u kome egzistiramo je svet duhovnog i materijalnog svetlozvučja. To je svet duhovno-materijalne vokacije. U preplitanju duhovnih i materijalnih niti svetlosti, formi, zvukova, iskustava i doživljaja, bitiše svet svečulnog i svetlozvučnog. Realan svet je i svet svečulnog karaktera i svetlozvučnih melodija i alikvota. U njemu svetlost ima značajnu ulogu u svakodnevnom životu. Ona obasjava, boji i definiše stavove, emocije, oplemenjuje i daje jasan izraz svemu u vidljivom (čulnom) svetu. No isto tako je značajna i u carstvu nevidljivog (vančulnog) sveta. Tamo gde čovečje oko ne može da „dobaci i vidi“ niti da „uhvati sjaj i boju“, gde ljudska ruka ne može da „opipa“, a um da jasno „definiše“, svetlost postoji i podjednakim intenzitetom sija, gradi i oživotvoruje. Ona je integralna osnova, početak i kraj svega u duhovno- materijalnom svetu – gradivni element koji čini da sve celovito izgleda baš ovako kako izgleda. Kroz njen razvoj i sazrevanje, sve iz spektra vidljivog i nevidljivog svečulnog sveta se aktivira, razvija, sazreva, nadograđuje, opredmećuje i zvuči. Materija je zgusnuta svetlost.
Svako biće prolazeći svoj put razvoja kroz svetlost, dolazi do oživotvorenja i celovitosti. Čovekovo postojanje egzistira u svetlozvučju i to zovemo svetlozvučje čovekovog postojanja ili svetlost čovekovog postojanja. Čovek je svetlozvučno duhovno-materijalno biće (čovek- biće). Postojanje čovekovog svetlozvučja u svetlosti naziva se Akumulacija Svetlosti Iz Postojanja (ASIP). Postojanje čovekovog svetlozvučja u materiji naziva se Akumulacija Genetskog Naslednog Ograničenog Potencijala (AGNOP). Proces čovekovog razvoja svetlosti iz ASIP-a u AGNOP jeste put razvoja svetlosti u materiji. Svaki čovek ima svoje autentično sazvučje koje nazivamo PERSONALNI AKORD. To je sazvučje u harmoniji svih svetlosti u slojevima i podslojevima Aure i Tela, i može biti u harmoniji ili disharmoniji. Čovek je svojom svetlošću postojanja (ASIP I AGNOP) duhovno-materijalno delatan u životu. I to se kroz personalni akord iskazuje kao sinergetsko delovanje njegovog svetlozvučja na njega samog i na okruženje. U zavisnosti od toga šta kod pojedinca preovladava u personalnom akordu – harmonija ili disharmonija – razlikujemo dva ispoljavanja ličnog sinergizma u realnom svetu: pozitivno i negativno.
Čin rođenja deteta je čista Božja promisao na delu, iskazana kroz „ideju čovek“. Svako dete se rađa sa svojim ASIP-om, AGNOP-om, svrhom rođenja i genetskim naslednim potencijalom (GNP-om), koji predstavlja nasleđe minimum sedam pokolenja od oca i majke smešteno u odgovarajući trenutak u vremenu-prostoru, tradiciju i mesto rođenja. Odrastanje, razvoj i sazrevanje deteta, do odraslog, slojevit je i duhovno-materijalno složen put evolucije bića po fazama. Na tom putu duhovno-materijalne evolucije bića period do sedme godine života svakog deteta izuzetno je značajan i važan.Česta je pojava da roditelji zbog svojih psihofizičkih problema, prezaposlenosti i trke za materijalnom dobiti i uspehom, zbog neprisutnosti, slabe snalažljivosti, neznanja, nerada ili nepoznavanja potreba svog deteta ne pronalaze ispravno duhovno-materijalno zanimanje, ponašanje, odnos i usmerenje za svoje dete do njegove sedme godine. Dete koje nije duhovno-materijalno ponegovano na odgovarajući način u skladu sa njegovim bićem, kasnije ima velikih šansi da mu život bude otežan, emotivno neizbalansiran i disonantan, slabo uspešan, rastrzan, agresivan, disharmoničan, bolestan i pun izazova. Dete vremenom izrasta u pojedinca sa disharmoničnim sazvučjem, koji je „negde usput“ zaboravio ili zagubio razlog, svrhu i smisao svog postojanja. Planeta i svet postaju nekomforno, neadekvatno, često neprijatno i teskobno mesto za život i rad, sam život postaje izazovan i otežan, a čovek nesnađen, često psihofizički bolestan i smeten.
Čovek je jedinstveno duhovno-materijalno biće, celovita reproduktivna forma trilogije postojanja (majka–otac–dete). Njegovo postojanje predstavlja genetsko nasleđe Neba i Zemlje iskazano kroz ASIP i AGNOP u materiji. Čovekovo svetlosno nasleđe, integralno u svojoj biti (Aura, Telo i Svetleće telo) autentično je po vokaciji duhovno-materijalnog življenja i rada. Stoga postoji specifična odgovornost prema sopstvenoj svetlosti postojanja i „ideji čovek“.
Rođenjem u „ideji čovek“, apsolutno svaki pojedinac dobija duhovno-materijalni put i zadatak u kome se on sa svojim genetskim nasleđem, kroz ASIP i AGNOP, može najbolje iskazati i dati najveći doprinos sebi i okruženju. Sa aspekta razloga za rađanje u „ideji čovek“, sve ljude možemo načelno smestiti u pet velikih celina:
1. Reproduktivci 
2. Branitelji
3. Stvaraoci
4. Duhovnici
5. Koordinatori
Danas, kada sve ovo znamo i shvatamo, jasno je da nas sam život stavlja pred veliki ispit. Do juče smo i mi bili deca koja su odrasla u otežanim duhovno-materijalnim uslovima, a danas smo odrasli, sa velikim spoznajama o svojim problemima, manama, ograničenjima, blokadama i negativnostima. Ono što suštinski pravi razliku između prošlosti i sadašnjosti, jeste činjenica da danas postoji način i put da se izazovi kvalitetno reše. Prava istina i odgovori nalaze se samo u sopstvenim Božanskim svetlostima. Postoje duhovno-materijalni načini i principi komunikacije sa Božanskim svetlostima. Ti principi podrazumevaju integralnost u svečulnom postojanju, nemanipulativnost u duhovno-materijalnoj komunikaciji i delanju, humanost, blagorodnost i saosećajnost u svakodnevnom životu. Oni su najčešće iskazani kroz metode pomoću kojih pojedinac može adekvatno duhovno-materijalno raditi na sebi, ne bi li došao do odgovarajućeg, kvalitetnog duhovno-materijalnog razvoja i harmonije duha, duše i tela. Jedan od takvih duhovno-materijalnih principa koji odgovaraju svakodnevnom čoveku, jeste Princip SVAROMFAL.
Da li ćemo i koliko uraditi na sebi, i tako stasati u duhovno-materijalne snađene i odgovorne pojedince, sposobne da odneguju nove generacije mladih, zavisi samo od naše predanosti sebi i „ideji čovek“, kao i od truda koji ćemo uložiti da ta ideja živi i evoluira. Pri tome uvek treba biti svestan sledećih činjenica: da je veliki korak spoznati istinu, još veći prihvatiti i pounutriti spoznato i iskoračiti, krenuti sa ispravnim duhovno-materijalnim životom, radom i razmišljanjem, a najzahtevniji i najizazovniji – negovati, održavati i dalje razvijati sebe u takvoj egzistenciji stvarajući nove duhovno-materijalne rezultate. Samo kroz duhovno- materijalne spoznaje i prihvatanje, kretanje i saosećajno negovanje i ulaganje u razvoj, možemo evoluirati u skladu sa našom svetlošću postojanja u sopstvenoj tradiciji. Put je sadržajan, slojevit i dugačak, ali dostižan i moguć. Treba prirodno dobronamerno i otvoreno, iz slobodnog izbora, krenuti sa radom na sebi, primenjujući neki kompatibilan nemanipulativan duhovno-materijalni princip; spoznati sebe, svoju tradiciju i trenutak u kome realno bitišemo, prihvatiti iskustvo i nasleđe predaka – sedam pokolenja po ocu i majci (AGNOP) – vraćajući novostečena iskustva svesti u ASIP.
Pojedinac treba da dođe do duhovno-materijalnog razvoja u kome će kroz svakodnevni život i rad koristiti svoje osvešćene potencijale i sposobnosti dobijene po rođenju. Kada je pojedinac svestan svog GNP-a i talenata, onda je on pronašao i mogući način i put izražavanja i korišćenja tih svojih potencijala, sposobnosti i talenata u materijalnoj ravni.
Posebno bitna stvar kod svakog pojedinca jeste razvoj kreativnosti i njena upotreba  svakodnevnoj duhovno-materijalnoj egzistenciji. To podrazumeva da čovek prvo treba da očisti sebe i nađe prilagođen, prihvatljiv način da vodi računa o svojoj duhovno-materijalnoj higijeni. Da paralelno radi na razvoju duhovno-ekološke svesti i duhovno-materijalnom usklađivanju okruženja sa sobom i sebe sa okruženjem. Zatim da istraži sebe, da bi postao potpuno svestan svojih sposobnosti, talenata i potencijala, i da kroz prihvatanje dobijenog sazri svest bića. A onda da, kroz radost uma, nađe način da se, u skladu sa sobom i „onim što je dobio po rođenju“, duhovno-materijalno izražava kroz razne vidove kreativnog stvaralaštva.
U ovakvoj realnosti vrlo je važno shvatiti da je u životu svakog pojedinca preloman period od prve do sedme godine života. U tom periodu deca su zaista otvorena Božja knjiga, u koju se upisuje njihova budućnost, ali i budućnost porodice, kao i šire zajednice. Period do sedme godine je takozvani primarni period u razvoju pojedinca, i izuzetno je važan, presudan za sve ostalo što će mu se kasnije dešavati. Tokom njega se razvijaju saznanja, vrednosti i poštovanje tradicije, običaja i odnosa, bar sedam pokolenja unazad po ocu i majci, i na pravilan put usmeravaju odrastanja narednih sedam pokolenja. Zato su od presudnog značaja pravilan duhovno- materijalan razvoj i evolucija svesti roditelja, učitelja, ali i društva cele planete.
“Ono što danas ljudima predstavlja najveći problem u svakodnevnom životu jesu emocije, nerealno iskonstruisane projekcije i pogrešno korišćenje ASIP-a i AGNOP-a. Pri tome, mali procenat ličnog pozitivnog sinergizma (LPS) možda pravi i najveći problem, zato što prožima apsolutno sve vidove i dimenzije našeg postojanja. Zato je za sve buduće odrasle duhovno-materijalne, snađene, zdrave članove staništa zvanog planeta Zemlja presudno da u sadašnjem trenutku osveste sebe i prihvate svoje postojanje u svetlosti.”
Autori: Vladimir R. Labat i Lucija Selaković Labat