Pojam duh-mat. vode i njeno sagledavanje kroz princip Svaromfal

Voda je čudesna tvar koja prožima sve živo i neživo na planeti Zemlji. Ima tri vida fizičkog ispoljavanja: tečno, gasovito i čvrsto. U heliocentričnom sistemu, ona nas čini jedinstvenim i autentičnim duhovno-materijalnim svetom. Zvanična nauka kaže da voda fizički zauzima 70% ukupne površine naše planete. Ipak, mora se naglasiti i činjenica, da su naše planetarne duhovno-materijalne dubine neistražene. Takođe, smatra se da taj isti procenat vode sadrži i telo čoveka-bića i da je ona vitalna tvar za sve poznate forme materijalnog života. Stoga, slobodno možemo reći da je ona glavni materijalni sastojak fluida svih živih bića. Ono što je ljudima do sada bilo najinteresantnije kod vode jeste njen materijalni karakter. O njenom fizičkom karakteru se u poslednjih dve decenije dosta govori i piše. Otkako je naučni svet, zahvaljujući dr Masaru Emota, otkrio njena svojstva fizičkog pamćenja, ona se obilato proučava. Dugogodišnja istraživanja ovog japanskog naučnika s početka XXI veka, pokazala su da voda ima sposobnost fizičkog prijema i pamćenja informacija kojima je izložena. Ova nova saznanja za savremenu nauku bila su moguća tek pojavom fotoaparata koji su mogli mikroskopsi da svedoče i beleže dokaze o fizičkoj „moći i veličini“ te dragocene životne tvari. Doduše, još dvadesetih godina prošlog veka, grupa naučnika entuzijasta je tvrdila: da je voda „živa“, da ima svoj vek trajanja iskazan kroz život i smrt i da, ako se sa njom nepravilno postupa, ona može i da se razboli i svoje bolesno stanje prenese na sva živa bića. No, od tog vremena, pa do pojave radova japanskog naučnika na temu fizičkih svojstava vode, mnogo je vremena a i vode proteklo. Tokom svog opsežnog istraživanja, a vođen tim idejama sa početka XX veka, japanski naučnik je osmislio liniju eksperimenata. On je uzimao uzorke vode sa najrazličitijih mesta, precizno beležio mesta, zatim je uzorke zamrzavao, a onda u laboratorijskim uslovima posmatrao i beležio. Prvo što je primetio jeste da molekul čiste vode (izvorska voda, glečer, kišnica) postaje pravilan kristal, dok zagađena voda (uzorak iz zagađenih reka) stvara kristale koji su nepravilne i razbijene strukture. Istraživačka radoznalost i ideja da se voda ponaša kao živ organizam koji ima sposobnost da apsorbuje i pamti, navele su dr Masaru Emota na dalji tok rada. Počeo je da eksperimentiše sa destilovanom vodom i odštampanim rečima i porukama, koje je lepio na uzorke te čiste vode. Imao je dve glavne serije uzoraka. Na jednoj seriji uzoraka je pisalo – ljubav, mir, hvala, volim te, anđeo, lepa si, dobra si, i tako dalje, a u drugoj seriji je bio niz uzoraka sa natpisima – rat, revolucija, đavo, budalo, mrzim te, ružna si, nisi dobra, ubiću te, moraš i tako redom. Rezultati tog eksperimenta su bili zapanjujući za planetarnu i naučnu javnost. Uzorci vode na kojima su bile pozitivne, stimulativno okrepljujuće, nadahnute, negujuće reči formirali su divne, pravilne forme kristala. A oni drugi uzorci, na kojima su nalepljene etikete sa negativnim, nenegujućim, pežorativnim i grubim izrazima, nisu imali pravilne forme, već razjedinjene, difuzne i amorfne oblike. To je bio eksperimentalni dokaz fizičkog uticaja smisla reči na čistu vodu. Slični rezultati su se dobili i kada je uzorcima destilovane vode japanski naučnik puštao muziku različitog žanra. Oni uzorci čiste vode kojima je puštana harmonična, skladna, nežna, prijatna muzika kristalisanjem su stvarali pahuljaste, skladne, sinhrone i lepe oblike. Uzorci destilovane vode kojima je puštana agresivna, disharmonična i gruba muzika, stvarali su zamućene, nepravilne, difuzne i nedefinisane kristalne strukture. Ovo je bio eksperimentalni dokaz fizičkog uticaja zvuka na čistu vodu kao i fizičkog upisa informacija u nju. Zatim se naučna javnost zapitala: šta se dešava sa vodom kada se izloži nekom molitvenom činu? Tako su nastali opiti sa uzorcima zagađenih industrijskih voda pod uticajem dejstva hrišćanskih i/ili budističkih molitvi. Uočene su promene u strukturi kristala vode uzorka. Nakon čitanja molitvi, nejasne, difuzne i amorfne strukture zaleđenog molekula vode su postajale čistije, jasnijih ivica i skladnijeg izgleda. Istraživanja dr Masaru Emota su naučno potvrdila da je voda „živa“ i da svojim odlikama, fizički može da ima mnogo veći uticaj na živi i neživi svet. Takođe je, posle svih ovih istraživanja, naučni zaključak za vodu bio: da može da se struktuira, da može da primi i skladišti informacije, da može da pamti, da poseduje neki oblik materijalne inteligencije i da može fizički da utiče na živi svet.
No, mora da se naglasi da se tokom istraživanja ipak samo govorilo o materijalnim aspektima vode. Retko ko je naglašavao i razmišljao o njenom duhovnom aspektu, o njenim duhovnim osobenostima i moćima koje zaista poseduje. A onda i njenom duhovnom uticaju na čoveka-biće i okruženje. Ako se o tome i govorilo, pričalo se i dokazivalo samo sa aspekta religijske molitve i njenog uticaja, što je ipak suženo poimanje planetarne duhovnosti. Ona je mnogo širi delatni koncept poimanja sveta i čoveka. Duhovnost je stanje svesti u kome se čovek predaje razvoju vlastitog duha kroz nematerijalno, transcedentno, metafizičko, neprolazno ili versko i posvećenost Bogu. Sama reč ima koren u latinskoj reči spiritus (udah, disanje, duh). Ranije, kroz istoriju čovečanstva, pojam duhovnosti se vezivao samo za pojam religije i tu vrstu verovanja, posvećenja i religioznih iskustava. Danas, ovaj pojam ima značajno šire, sveobuhvatnije značenje, koje pored starog teološkog značenja, označava i duševno stanje u kome čovek svoju prisutnost i pažnju okreće prema onome što se ne nalazi u njegovoj neposrednoj okolini. Tako danas imamo „neverske“ oblike duhovnosti iskazane kroz sve oblike umetnosti, proučavanje filozofije, antropologije, istorije, psihologije, sociologije, pisanje proze i poezije, posmatranje i proučavanje Kosmosa, kvantnih, metafizičkih, čulnih i vančulnih promišljanja, rasprava, razmatranja i zaključaka. Duhovnost se sprovodi tihovanjem, molitvom, meditacijom, moralnim načelima i življenjem, načinom života koji je svakodnevno posvećen duhovnosti i provođenju tih načela, i tako dalje. Kao zajednički imenitelj, duhovnost obuhvata sve ljudske delatnosti koje su usmerene prema nematerijalnom duhovnom području. Izvor, prapočetak i osnovni element svih stvari u duhovnom, nalazi se u transcedentnom. Duhovnost podrazumeva sve ono što prelazi granice mogućeg ljudskog čulnog iskustva i racionalnog saznanja, prihvatajući pod svoje okrilje onostrani, natprirodni, nadiskustveni, meta-svet. Duhovnost je prisutna u mnogim filozofskim pravcima i pokretima. No, zajedničko za sve njih je činjenica da nadnaravnu stvarnost uzimaju kao glavnu ishodišnu tačku. Jedan od retkih pojedinaca koji se sredinom XX veka bavio duhovno- materijalnim ekološkim temama i pitanjima razvoja svesti i bitisanja čoveka-bića, kao i pojmom „duhovno-materijalna voda“, bio je Vladimir R. Labat.
Još početkom sedamdesetih godina prošlog veka, kroz svoj duhovno-materijalni kreativni rad je multimedijalno stvarao i javno se izjašnjavao po svim ovim pitanjima. U početku je to bila izložba na temu rata i duhovno-materijalnog zagađenja svesti čoveka-bića kroz ideju rata, moći, posedovanja i manipulacije živim i neživim strukturama na planeti. Zatim je vrlo brzo usledila i nova izložba na temu duhovno-materijalnog preobražaja i metamorfoze planete Zemlje i svih njenih elemenata. Taj ciklus je zaokružen izdavanjem kantautorskog LP albuma na temu duhovno-materijalne ekologije, zaštite planete, voda i čoveka od duhovno- materijalnog đubreta i zagađenja. Zvanično se njegov LP album smatra prvim u svetu na ovu, danas aktuelnu temu. Vremenom je Vladimir R. Labat pretočio svoje duhovno-materijalne stavove i kreativan rad u multimedijalni princip duhovno- materijalnog rada, koji je nazvao: Princip SVAROMFAL. Radeći duhovno- materijalno na sebi i sazrevajući u svom kreativnom radu, započeo je autentičan duhovno-materijalno iskustveni rad na planeti, vodama, i živim i neživim strukturama na njoj. Primenom principa SVAROMFAL, započeo je i duhovno istraživački rad na temu vode i njenih duhovno-materijalnih vrednosti i uticaja na sav živi i neživi svet na planeti Zemlji. Danas, zahvaljujući duhovno-materijalnim iskustvenim istraživanjima principom SVAROMFAL i dobijanju informacija iz svečulnog sveta metodom ekstrasenzorne analitike, kao i primenom istih, pouzdano znamo da voda ima duhovno-materijalni karakter i dejstvo. Da osim fizičkih, podjednako uspešno beleži i pamti i sve duhovne aspekte svečulnog sveta, te je stoga jedinstvena duhovno-materijalna tvar. Zahvaljujući njenoj duhovno- materijalnoj autentičnosti, ona može da korespondira u svemu što sačinjava svečulni svet. Stoga je od izuzetnog duhovno-materijalnog značaja za čoveka-biće, jer je u interaktivnom odnosu sa apsolutno svim aspektima svečulnog sveta. Na taj način, kroz svečulno sinergizovano dejstvo sa genetski-naslednim potencijalom čoveka-bića, voda je izuzetno značajan element, može se reći i presudan, za čovekovo duhovno-materijalno zdravlje. Kroz princip SVAROMFAL, utvrđen je duhovno-materijalan kauzalni odnos spoljnih voda sa vodama u čoveku. Takođe je dodatno razvijen i duhovno-materijalni podprincip rada sa vodama kroz duhovne alate samog principa SVAROMFAL. Osnova tog duhovno-materijalnog shvatanja je da se sa vodom može pozitivno duhovno-materijalno raditi, što znači upis pozitivnih informacija iz svečulnog sveta i uticaj takve vode na sav duhovno- materijalni živi i neživi svet. U svakodnevnom životu, to znači da se u vodu mogu zaista upisati mnoge potrebne i životno odgovarajuće duhovno-materijalne svetlozvučne informacije zahvaljujući kojima se može trajno izvršiti čišćenje, transformacija, promena, sinhronizacija i harmonizacija starih sadržaja u neke nove i odgovarajuće. A to daje mogućnost duhovno-materijalnog preobražaja svesti i metamorfoze u svakodnevnom životu. Ako se u nju upisuje duhovno-materijalna pozitivna, harmonična, sinhrona, negujuća, svrsishodna svetlozvučna informacija, onda će i njen uticaj na sva živa i neživa bića u svečulnom svetu biti takav. Tada je takva duhovno-materijalna voda lekovita i zdrava. Ako upisujemo duhovno- materijalne negativne, disharmonične i nepotrebne informacije, onda će i njen uticaj biti takav. Stoga je od presudnog značaja koje ideje, misli čovek-biće ima, kao i šta hoće da duhovno-materijalno upisuje u vodu. Takođe je značajan i kvalitet duhovno-materijalnog razvoja, jer od njega zasigurno zavisi objektivan upis svetlozvučnih informacija u vodi. A to onda znači i da je vrlo važno za svakog pojedinca da li, kako i koliko duhovno-materijalno radi na sebi. Od svrsishodnosti i kvaliteta duhovno materijalnog rada zavisi i kvalitet života i činodejstvo pojedinca u svakodnevici. Kroz princip SVAROMFAL se stalno naglašava duhovno- materijalna važnost i snaga vode, i to ne samo za čoveka, već i za čitav živi i neživi svet. Ona je osnova duhovno-materijalnog zdravlja i bitisanja. Zato je jedan od glavnih zadataka sadašnjosti, globalna promena stava prema vodi, ne samo u smislu njenih materijalnih, ekoloških vrednosti, već i u smislu duhovnih, svečulnih vrednosti i značaja. Voda je duhovno-materijalna tvar prisutna u svakodnevnom životu.
Napisala: Lucija Selaković Labat