SPC i vernici danas obeležavaju praznik „Sabor Svetog arhangela Gavrila“. Arhangel Gavrilo je jedan od sedam velikih angela serafima koji su, po predanju, učestvovali u stvaranju sveta. Iako praznik nije obeležen crvenim slovom u kalendaru SPC, crkva mu daje veliki značaj i slavi ga kao–blagovesnika koji je učestvovao i najavljivao sve značajne događaje vezane za nastajanje hrišćanstva. Među vernicima arhangel Gavrilo je naročito poznat po uzvišenoj i mističnoj fresci „Beli anđeo“ iz crkve Vaznesenja Hristovog manastira Mileševe. Na ikonama je uvek predstavljen sa svećom i ogledalom od jaspisa, kao znak da putevi Božji nisu uvek jasni, ali da se tokom vremena mogu pojmiti preko reči Božje i preko slušanja unutrašnjeg glasa savesti. Arhanđel Gavrilo se smatra simbolom koji je duhovno-materijalno sveprisutan kroz istoriju duhovnog i materijalnog razvoja mnogih naroda. U Starom i Novom zavetu pojavljuje se kao nosilac radosnih blagovesti. Po Bibliji, on se smatra anđelom čuvarom Izabranog naroda. Kabalisti ga smatraju učiteljem patrijarha Josifa. Po učenju muhamedanaca, Muhamed je od njega dobio svoja otkrivenja i arhanđel ga je uzneo na nebo. Dela Svetog arhangela Gavrila su velika, raznorodna i neprolazna: javio se proroku Mojsiju u pustinji i preneo mu svedočanstvo o početku nastajanja Božije tvorevine, te ga i poučio kako da napiše Knjigu postanja; najavio je rođenje Sv. Jovana Krstitelja, rođenje Presvete Bogorodice Marije, a potom je najavio Presvetoj Bogorodici Mariji vest: „da će roditi sina, spasitelja ljudskog roda–Gospoda Isusa Hrista“. Ipak najveća i najradosnija vest, u hrišćanstvu, koju je Blagovesnik javio je vest o Vaskrsenju Hristovom. Slavi se kao anđeo blagovesnik zadužen za radosne i životne vesti. Danas je Sveti arhangel Gavrilo u svetu poznat i kao simbol Mira, Ljubavi, Radosti i Života. UNICEF je kao simbol Evrope izabrao fresku „Beli anđeo“. A u našem narodu je ovaj dan poznat i kao letnji Aranđelovdan, i smatra se praznikom svega novog, kao i novog početka u životu.